Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od najčešće postavljanih pitanja u vezi sa testovima, savetima… Ukoliko imate neko pitanje, a odgovor se ne nalazi ovde, pišite nam.
Paket različitih testova treba iz različitih uglova da „snimi” vašu ličnost. Što više informacija kombinujete i na pravilan način ih tumačite, to ćete dobiti precizniju sliku o sebi. Rezultati testova imaju više smisla kada ih rastumači psiholog.
Naravno da može. Doktor za karijeru pomaže svima onima kojima je potrebno usmerenje u pogledu daljeg školovanja i izbora svog budućeg poziva. Bilo da se tek upisujete srednju školu ili ste na samom kraju školovanja i opredeljujete se za profesiju kojom ćete se baviti, na pravom ste mestu.
Ukoliko ne želite da uzimate specijalizovane pakete, već biste da sastavite svoj set testova koji će odgovarati vašim trenutnim interesovanjima, možete i to učiniti. Sve dole navedene testove možete pojedinačno rešiti i saznati sve što vas interesuje u vezi sa vašom karijerom, ličnosti ili budućnosti u poslu kojim se trenutno bavite ili planirate da se bavite.
Nakon što uradite testove po želji ili preporuci Doktora za karijeru, stići će vam izveštaj, odnosno rezultati urađenog testa. Ukoliko imate problema sa tumačenjem rezultata zbog toga što ne baratate rečnikom psiholoških pojmova, možete se obratiti našem stručnjaku, koji će vam obrazložiti postignute rezultate i pojednostaviti njegovo značenje.
Sama saznanja o sebi na osnovu testova osnažiće vas i dati vam vetar u leđa tako da realnije možete da sagledate svoje mogućnosti i momentalno se bacite na posao postepene realizacije postavljenih poslovnih ciljeva. Rezultati će vas usmeriti u pravcu poželjne putanje vaše karijere ili pak signalizirati da promenite sadašnju karijeru ukoliko ona nije u skladu sa vašom motivacijom i vrednostima.
Naš test interesovanja može identifikovati kako vaše profesionalne preferencije, tako i vaše hobije. U zavisnosti od intenziteta, psiholog će vas posavetovati za šta da se opredelite u profesionalnom smislu, a koje aktivnosti da zadržite kao hobije. Sa druge strane, puno je primera ljudi koji su od svog hobija razvili unosan biznis, pa tu ne postoji jasna granica između „profesionalnih” i „životnih” interesovanja.
Osnovna razlika između veština i sposobnosti jeste u tome što su sposobnosti urođene, a veštine naučene. Od stepena razvoja sposobnosti zavisiće i nivo sticanja veština. Veštine predstavljaju naučene ili stečene načine ponašanja. Smatra se da su veštine naučene sposobnosti koje omogućavaju da se sa maksimalnom izvesnošću unapred odredi ishod, često sa minimumom vremena ili energije. Veština je mogućnost pojedinca da brzo i tačno izvršava niz operacija za lakše i uspešnije obavljanje nekog zadatka. Sposobnost se, pre svega, odnosi na predispoziciju pojedinca da uspešno obavi određenu aktivnost, nezavisno od njegove motivacije i iskustva. U psihologiji se pojam sposobnosti shvata kao nasleđena anatomsko-fiziološka struktura koja se oblikuje pod uticajem društvene sredine, vežbanja i lične aktivnosti.
Proces koučinga se sastoji iz niza sesija, koje najčešće traju u proseku 45 minuta i mogu se održavati lično, preko telefona ili online.
Menadžer je prozvođač rezultata, izvrstan upravitelj i integrator svih funkcija u firmi. On inicira akciju sistematično, integrišući ljudske resurse u tu svrhu. Svoj rad ocenjuje po tome koliko dobro funkcioniše grupa kojom upravlja, zatim prema njihovim pojedinačnim i grupnim rezultatima i po meri u kojoj su realizovani postavljeni ciljevi. Za razliku od menadžera, koji je specijalizovan u svom radu, preduzetnik ima tendenciju da bude univerzalan. On ima širi spektar aktivnosti i veći stepen odgovornosti u poređenju sa menadžerom. U skladu sa tim, preduzetnici rade orijentišući se istovremeno i na sadašnjost i na budućnost. Oni igraju vodeću ulogu u kreiranju i razvoju novih proizvoda i usluga, iz čega proističu mnogobrojne poslovne mogućnosti, dok menadžeri upravljaju poslovima, zaposlenima i kompanijom, čime održavaju u ravnoteži sve kompanijske funkcije.
Ekstraverzija nije u prednosti nad introverzijom i pogrešno je poistovećivati introvertnost sa stidljivošću ili mizantropijom; introverti se samo bolje snalaze u kontaktu sa sopstvenim mislima i osećanjima nego u spoljašnjem svetu dinamike i komunikacije. Stvar je samo u tome što se introverti moraju više potruditi da se izbore za sebe, a da ne žrtvuju svoju prirodu, od ekstraverata, koji su sami po sebi bučni, nametljivi i sveprisutni, te prilagodljiviji konkurentnoj sredini. Dešava se da ljudi koji su na poslu svakodnevno izloženi brojnim kontaktima sa različitim ljudima imaju tendenciju da slobodno vreme provode u samoći, tj. da ograniče društveni život na druženje sa ljudima sličnog temperamenta.
Nije. To znači da ste otkrili šta je u vama jedinstveno i da razvijate to. Niste konformista, deo mase, već ste se izdvojili kako bi vaše ideje mogle da dođu do izražaja. Individualci su nezavisni, rade samostalno, što ne znači da nisu saradljivi, mada mogu biti osetljivi na kritiku drugih.
Kada je ličnost u pitanju, ne možemo govoriti o tačnim i pogrešnim odgovorima, pa tako ne možemo ni reći da je neka vrsta motivacije „dobra” ili „loša”. Dobro je kad ona uopšte postoji. Mada je ipak bolje da vas podstiču različiti motivatori kako biste bili stabilnija ličnost, tako da, kada iscrpite jedan izvor motivacije, može da vas održava neki drugi dok se okolnosti ne poprave tako da idu u vašu korist.
Po prijavi za određeni paket testova, dobićete sve neophodne informacije kako biste izvršili plaćanje u bilo kojoj pošti ili banci.
Ukoliko ste spremni za kontinuirani rad na sebi u toku mesec dana, tj. ukoliko možete da odvojite vreme za popunjavanje protokola, ukoliko ste motivisani, spremni za saradnju, pouzdani i uporni i želite da promenite neuspešan pristup poslu i da raspršite predrasude koje imate o sebi i saradnicima i dobijete na samopouzdanju, vi ste idealan kandidat za ovu vrstu poslovnog treninga i rada na sebi.